Школа некад
Давне 1904. године у част стогодишњице Првог српског устанка, настала је „Школа поред реке“. Загрли је Ветерница и потекоше заједно у светлију будућност. Напунише се њене две зграде ђацима са свих страна: славним синовима и кћерима абаџија, поткивача, пиљара, лимара, фијакериста, грнчара и банкара чији смо ми потомци.
Имала је тада три зграде: две крај реке и једну крај Саборне цркве. Већа зграда „код реке“ имала је 6 учионица, а мала 5. На великој народној свечаности 12. децембра, школа је освештена и откривена је спомен-плоча. Ту част имао је учитељ Јован К. Биволаревић, најзаслужнији за подизање нових школских зграда. Тај датум обележавамо као Дан школе.
Већа школска зграда за мушку децу, одмах је названа „Мушка школа“, а преко пута ње мала зграда за девојчице „Женска школа“. Све до школске 1908/1909. године нема сачуваних података о броју ђака и наставника. После тога, све до Првог светског рата, према подацима из уписница, стање ученика и одељења било је следеће:
„Школа поред реке“, непосредно после првог светског рата добила је ново име: „Основна школа Првог кварта“, зато што се налази у самом центру града. Далеке 1926. године управитељ школе Јован С. Јовановић, отвара и прво забавиште у школи. Прва васпитачица, Драгица С. Павловић, уписује 71 дете. Од 1931. године школа је носила име познатог научника Јована Цвијића. Већ 1937/1938. године у школи је 12 одељења са 738 ученика. Пред почетак Другог светског рата 1940/1941. године у 15 одељења било је 809 ђака. Од школске 1952/1953. поносно носи име великог борца за људска и радничка прва – СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА. У првој години рада са новим именом у школи је 911 ученика.
Имала је тада три зграде: две крај реке и једну крај Саборне цркве. Већа зграда „код реке“ имала је 6 учионица, а мала 5. На великој народној свечаности 12. децембра, школа је освештена и откривена је спомен-плоча. Ту част имао је учитељ Јован К. Биволаревић, најзаслужнији за подизање нових школских зграда. Тај датум обележавамо као Дан школе.
Већа школска зграда за мушку децу, одмах је названа „Мушка школа“, а преко пута ње мала зграда за девојчице „Женска школа“. Све до школске 1908/1909. године нема сачуваних података о броју ђака и наставника. После тога, све до Првог светског рата, према подацима из уписница, стање ученика и одељења било је следеће:
- школске 1908/1909. било је 388 ученика у 8 одељења;
- школске 1909/1910. било је 403 ученика у 8 одељења;
- школске 1910/1911. било је 415 ученика у 9 одељења;
- школске 1911/1912. било је 437 ученика у 9 одељења;
- школске 1912/1913. било је 440 ученика у 9 одељења.
„Школа поред реке“, непосредно после првог светског рата добила је ново име: „Основна школа Првог кварта“, зато што се налази у самом центру града. Далеке 1926. године управитељ школе Јован С. Јовановић, отвара и прво забавиште у школи. Прва васпитачица, Драгица С. Павловић, уписује 71 дете. Од 1931. године школа је носила име познатог научника Јована Цвијића. Већ 1937/1938. године у школи је 12 одељења са 738 ученика. Пред почетак Другог светског рата 1940/1941. године у 15 одељења било је 809 ђака. Од школске 1952/1953. поносно носи име великог борца за људска и радничка прва – СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА. У првој години рада са новим именом у школи је 911 ученика.